Ванр. проф. др Влатко Илићрођен је 1981. године у Београду. Аутор је књига „Савремено позориште: естетско искуство и преступничке праксе“ (Стеријино позорје, Нови Сад 2018) и „Увод у нову теорију позоришта“ (Нолит/Алтера, Београд 2011). Са колегиницом Иреном Ристић приредио је тематски зборник „Theatre within the context... and not just theatre / Позориште у контексту... и не само позориште“ (Hop.La!/ФДУ, Београд 2016). Од 2012. до 2014. године реализатор је научно-истраживачког пројекта „Теорија извођачких чинова: од драмског театра до друштвених промена“ при Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Добитник је Специјалне Стеријине награде за режију (2007) и члан Естетичког друштва Србије.



2010. године Илић је успешно одбранио своју докторску дисертацију „Стратегије опстанка извођења уживо у епохи нових медија: Нова теорија позоришта / теорија новог позоришта у Србији“ на Универзитету уметности у Београду и стекао звање доктора наука из области теорије уметности и медија. 2006. године дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију, као студент генерације Факултета драмских уметности. Од 1999. до 2001. године похађа Lester B. Pearson UWC College of the Pacific u Viktoriji(Канада).


Илић је аутор две научне монографије: Савремено позориште: естетско искуство и преступничке праксе (Стеријино позорје, Нови Сад 2018) и Увод у нову теорију позоришта (Нолит/Алтера, Београд 2011), и један је од уредника тематских зборника: Филозофија медија: медији и конфликти (ЕДС/ФПН, Јагодина 2020), Филозофија медија: медији и алтернатива (ЕДС/ФПН, Јагодина 2018) и Theatre within the context... and not just theatre (Hop.La!/FDU, Beograd 2016). Од 2012. до 2014. године реализатор је научно-истраживачког пројекта „Теорија извођачких чинова: од драмског театра до друштвених промена“ при Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
Објављени текстови (избор): „Умјетност и револуција. Насљеђе 20. стољећа и сувремена разумијевања“, Филозофска истраживања 152, Хрватско филозофско друштво, Загреб 2018;„Простор – медији – умјетност. Један поглед на сувременост“ са Д. Вуксановић, Филозофска истраживања 149, Хрватско филозофско друштво, Загреб 2018; „Питање форме у контексту савремене извођачке уметности“, Проблем форме, Естетичко друштво Србије, Београд 2016; „О креативности у времену медија“, Креативност и медији, Центар за филозофију медија и медиолошка истраживања, Загреб 2016; „Уметност позоришта у времену велике конфузије“, Зборник радова ФДУ27, Факултет драмских уметности, Београд 2015; „Естетичка мисао и савремено позориште“, Актуелност и будућност естетике, Естетичко друштво Србије, Београд 2015; „Перформанс, извођачке уметности и питање извођења позоришне уметности“, Зборник матице српске за сценску уметности и музику 48, Нови Сад 2013; „Савремено позориште и наслеђе двадесетог века“, Зборник радова ФДУ Хрватско филозофско друштво22, Факултет драмских уметности, Београд 2012; „Уметност и нови друштвени поредак“, Право и друштво 3/4, Службени гласник, Београд 2011; „Everybody Repeats the Same Rhetorical Question: Do We Still Need Theater?“, Зборник радова ФДУ 20, Факултет драмских уметности, Београд 2011; „Ликовна уметност у времену нових медија“, Култура 131, Завод за проучавање културног развитка, Београд 2011; „Како пишемо Умјетност? Проблеми не-читкости умјетничког дјеловања у епохи нових медија”, Филозофска истраживања 120, Хрватско филозофско друштво, Загреб 2010; „Култура спектакла и друштво потлачених“, Култура 126, Завод за проучавање културног развитка, Београд 2010.



Међу режијама Влатка Илића издвајају се: Ана Франк, према Дневнику Ане Франк, НП Стерија, Вршац 2016; Маркс у Сохоу, Х. Зин, Царина/ЈДП, Београд 2013;Сам крај света, Ж. Л. Лагарс, Мало позориште „Душко Радовић“, Београд 2006; као и серијал уметничких радова који настају у сарадњи са Војиславом Клачаром: Формирање X Владе Краљевине Корете, Hebbel Theater, Берлин 2009; Оснивање III Универзитета у Краљивини Корети, Geschwister-Scholl-Haus, Лајпциг 2008; Парламентарна Историја Корете, Белеф 2007,и други. Илић редовно сарађује са драмским програмом Радио Београда (радио драме: Pars Hostilis, М. Караклајић; Пет нивоа пет разговора др Светолика Плесника и др Марије Полек, В. Клачар; Исцељење, Д. Вуксановић; Тестамент овог дана, Е. Бонд; и друге)и Београдском филхармонијом (Прича о војнику, Стравински/Рами, 2018; Ископани сократ, И. Вилсон, 2018; Моцарт, 2016).